Transparency International BiH, Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) i UG “Zašto ne”, uz podršku 15 organizacija civilnog društva iz različitih krajeva BiH, sprovode kampanju u kojoj žele upoznati građane/ke BiH sa informacijama o uključivanju na kandidatske liste i izborni proces kandidata/kinja koji su u prethodnom mandatu obnašali odgovorne funkcije u institucijama vlasti, te na taj način snose dio odgovornosti za stanje u kojem se nalazi Bosna i Hercegovina. S tim ciljem je napravljena analiza kandidatskih listi za predstojeće Opšte/Opće izbore u BiH, koja pokazuje koliko kandidata/kinja na izbornim listama su i u proteklom mandatu obnašali funkcije vlasti. Isto tako, analizirano je i koliko su pojedine partije dale povjerenja kandidatima koji su svojim učešćem u vlasti odgovorni za trenutnu situaciju u državi.
Za oktobarske izbore u Bosni i Hercegovini je prijavljeno ukupno 7725 kandidata/kinja. Od tog broja, njih 488 je već obnašalo funkcije na kantonalnom, entitetskom ili državnom nivou u proteklom mandatu, dok 7238 kandidata/kinja nisu obnašali nikakvu funkciju u mandatu 2010. – 2014.
U posljednje četiri godine, na kantonalnom, entitetskom i državnom nivou 794 osobe su obnašale funkcije na ministarskim pozicijama i pozicijama parlamentarnih zastupnika/ca i delegata. Od tog broja, čak 488 osoba se ponovo nalazi na kandidatskim listama, što znači da se na ovim izborima ponovo kandidovalo čak 61% osoba koje su bile na funkcijama u proteklom mandatu.
Partije koje su činile vlast na entitetskom i državnom nivou (SDP, SDA, NSRzB, HSP, SNSD, SP RS, DNS, SBB, SDS, HDZ BiH i HDZ 1990), zajedno sa svojim koalicionim partnerima kandidirale su ukupno 3642 kandidata i kandidatkinje, od čega su njih 395 u proteklom mandatu već obnašali/e funkcije na kantonalnom, entitetskom ili državnom nivou vlasti. Procentualno, stranke koje su učestvovale u vlasti kandidovale su 10,8 % kandidata/kinja koji/e su već bili na nekim funkcijama u prethodnom mandatu.
Ono što je zanimljivo jeste da je većina ovih kandidata/kinja dobro pozicionirana na listama stranaka, te su upravo oni/e u velikom broju slučajeva najvidljivije osobe u kampanjama stranaka, što pokazuje da ih partije favoriziraju u odnosu na ostale kandidate/kinje. Sa ovakvom strukturom izbornih lista, stiče se dojam da upravo „ponovljeni“ kandidati/kinje imaju veće šanse da osvoje neku od funkcija, to jest da ostanu na funkcijama koje su već obnašali. Sa druge strane, novi, a posebno mladi kandidati/kinje, uglavnom se koriste za popunjavanje mjesta na listama i privlačenje glasova.
Najviše „ponovljenih“ kandidata/kinja ima SDP, koji na svojim listama ima čak 103 osoba koje su obnašale neku funkciju u proteklom mandatu, što čini 17,3 % od ukupnog broja kandidata/kinja na listama ove partije. SDA je na ovim izborima kandidovala 79 osoba koje su već obnašale neku funkciju u ovom mandatu, što čini 17,3% kandidata/kinja na listama ove partije, s obzirom da ona ima manji broj ukupno kandidovanih osoba. Procentualno, stranka koja je kandidovala najviše osoba koje su obnašale neku funkciju u mandatu 2010-2014 je SNSD, sa 17,6% „ponovljenih“ kandidata/kinja. Ova partija je kandidovala ukupno 227 osoba, od čega je 40 kandidata/kinja koji su bili na nekoj od funkcija u prethodnom mandatu. Od ostalih stranaka koje su učestvovale u vlasti na entitetskom i državnom nivou u BiH u mandatu 2010. – 2014., najviše kandidata/kinja koji su bili na nekoj od funkcija u prethodnom mandatu ima HDZ BiH sa koalicionim partnerima (63 ili 14,25%), a zatim slijede SBB (33 ili 8%) Narodna stranka “Radom za boljitak” (22 ili 5,51%), HDZ 1990 (20 ili 5,68%), SDS (19 ili 13,67%), DNS sa koalicionim partnerima (6 ili 3,24%), SP RS (3 ili 2,14%) i HSP sa koalicionim partnerima, sa 7 kandidata ili 2,34% od ukupnog broja kandidovanih osoba.
Od stranaka koje nisu učestvovale u vlasti u mandatu 2010. – 2014., najviše kandidata/kinja koji su bili na nekoj od funkcija u proteklom mandatu ima Stranka za BiH (19 ili 5,23%), a slijede je PDP u koaliciji sa NDP sa 11 ili 4,53% kandidata/kinja. Demokratska fronta ima 9 „ponovljenih“ kandidata/kinja, što je 2% ukupnog broja kandidata/kinja Demokratske fronte.
Na osnovu činjenice da se na listama partija ponovo našlo 488 od 794 osobe koje su bile na funkcijama tokom proteklog mandata, vidi se da se u Bosni i Hercegovini stvorila posebna “kasta” političara/ki, kojima je politika postala profesija, jer nemaju drugih kompetencija.
Nažalost, rezultati njihovog dosadašnjeg rada pokazuju da sasvim sigurno nemaju ni kompetencija za vođenje Bosne i Hercegovine. Ukoliko se uzmu u obzir samo liste stranaka koje su bile najuspješnije na izborima 2010. godine (SDA, SDP i SNSD), vidi se da je na njihovim listama skoro svaka peta osoba već obnašala neku funkciju u proteklom mandatu, što pokazuje da vladajuće stranke nemaju nikakve ambicije da promjene kurs svoje politike, koja je dovela do toga da Bosna i Hercegovina zaostaje za svim zemljama u regionu po svim bitnim pitanjima.
