U kinu Meeting Point je u petak, 1. oktobra 2021. godine, održana premijerna projekcija regionalnog dokumentarnog filma “Medijska pismenost kroz generacije”, koji je sada dostupan i online.
Foto: BHRT i UG Zašto ne
Ovaj film prati tri osobe različite životne dobi – srednjoškolku iz Bosne i Hercegovine, studenticu iz Hrvatske i penzionisanu profesoricu iz Srbije. Kroz film se nastoji doći do saznanja o iskustvima, preferencama i stavovima različitih generacija o informisanju, medijima i medijskoj pismenosti.
Studentica iz Hrvatske i srednjoškolka iz Bosne i Hercegovine tako su rekle kako najviše prate televiziju i internet, dok je profesorica iz Srbije navela da je jedini medij koji zapravo prati radio. Time već u prvim rečenicama filma možemo vidjeti da različite generacije medijske sadržaje konzumiraju na različite načine.
Izjave različitih sagovornika i sagovornica iz regiona koji/e su dio medija, fact-checking portala, akademske zajednice i civilnog društva, s druge strane, pružaju uvid u razumijevanje pojma medijske pismenosti, te nivo razvoja ove kompetencije kod građana/ki Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije i Hrvatske.
“Zaista je medijska i digitalna pismenost danas ključ svih funkcionalnih pismenosti kojima smo mi praktično okrenuti”, kazala je Dubravka Valić Nedeljković, profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore.
Emir Zulejhić, urednik fact-checking portala Raskrinkavanje.ba, naglasio je da šira javnost često ne pravi razliku između kredibilnih medija koji prave kvalitetne medijske izvještaje po standardima profesije te, s druge strane, nemedijskih, nekredibilnih izvora, kao što su društvene mreže.
Profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Lejla Turčilo rekla je da odgovornost medija jeste da budu kvalitetni, kako bi naša ljudska komunikacija putem medija bila kvalitetna.
Film nastoji ponuditi i korisne praktične savjete, ali i dati mišljenja i preporuke u kontekstu unapređenja medijske pismenosti u regionu.
“Na nama je negdje da studentima podignemo svijest i probudimo savjest da moraju zaštititi druge ljude, imajući u vidu moć medija”, zaključila je Nataša Ružić, profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore.
Zaključeno je da civilno društvo poboljšanju stanja medijske pismenosti može doprinijeti različitim programima i prilikama neformalnog obrazovanja, s obzirom na to da se ove teme u formalnom obrazovanju gotovo nikako ne izučavaju. S druge strane, Jelena Vukmanović, novinarka Radio-televizije Vojvodine, naglasila je da mediji mogu podići nivo medijske pismenosti u društvu prvenstveno baveći se kvalitetno svojim poslom, poštujući kodekse i zakone, te predstavljajući stvarnost onakvom kakva ona zaista i jeste.
Poruka i zaključak gotovo svih sagovornika/ca jesu da je medijsku pismenost potrebno uvrstiti u formalno obrazovanje još od obdaništa ili osnovne škole. Profesorica Turčilo naglasila je da, prije svega, obrazovne vlasti, ali i drugi elementi vlasti, trebaju razumjeti koncept medijske pismenosti i znati koliko je ona važna u jednom društvu, te joj pristupati suštinski i sistemski.
Dokumentarni film “Medijska pismenost kroz generacije” nastao je saradnjom Udruženja građana i građanki “Zašto ne” i nevladinih organizacija Juventas iz Crne Gore, Novosadska novinarska škola (NNŠ) iz Srbije i Gong iz Hrvatske. Film je kreiran u sklopu projekta “WeB Media Literacy”, koji je podržala Evropska izvršna agencija za obrazovanje i kulturu (EACEA).
