UG “Zašto ne” na konferenciji “Važnost poštovanja prava na slobodan pristup informacijama za otvorenost državne uprave”

Konferencija “Važnost poštovanja prava na slobodan pristup informacijama za otvorenost državne uprave”, koju je organizovao Centar za demokratsku tranziciju (CDT Crna Gora), uz podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), održana je 28. septembra 2022. godine u Podgorici. O politikama otvorenosti i transparentnosti u regionu govorile su Kristina Kalajdžić iz organizacije “Partneri za demokratske promene Srbije”, Mila Josifovska Danilovska iz “Metamorfozis” fondacije iz Sjeverne Makedonije, Milena Gvozdenović iz Centra za demokratsku tranziciju iz Crne Gore i Amina Izmirlić Ćatović iz Udruženja građana i građanki “Zašto ne” iz Bosne i Hercegovine.

(Tekst preuzet sa cdtmn.org)

Politike otvorenosti i transparentnosti zahtijevaju reformske vlade i glasne zagovornike na najvišim državnim i društvenim funkcijama. 

To je poručeno na konferenciji “Važnost poštovanja prava na slobodan pristup informacijama za otvorenost državne uprave”, koju je CDT organizovao povodom Međunarodnog dana slobodnog pristupa informacijama.

Istraživačica i predstavnica organizacije “Partneri za demokratske promene Srbije” Kristina Kalajdžić kazala je da u ovo zemlji ne postoje strateški dokumenti koji uređuju politiku otvorenosti javne uprave.  

“Srbija je u okviru evropskih integracija preuzela razne obaveze. Tendencija je da se sve te obaveze formalno ispunjavaju, eventualno se neki zakoni i strategije donose, ali u primeni nema poboljšanja”, navela je Kalajdžić.  

Ona je poručila da je ključno mijenjati svijest državnih službenika, kao i da je neophodno uključiti proaktivne pojedince. 

“U Srbiji sada najveći pritisak dolazi od organizacija civilnog sektora. Sada se taj glas mnogo više čuje nego ranije. Mislim da smo mnogo bolje povezani međusobno, kao i da smo povezani s međunarodnim organizacijama koje bi trebalo da imaju uticaj na donosioce odluka“, navela je Kalajdžić. 

Kako je kazala Kalajdžić, u narednom je periodu potrebno uključiti građane i stvoriti aktivnu zajednicu. 

“Nama je mali tračak nade to što smo dobili novi parlament koji je višestranački, što nije bio slučaj s prethodnim, i sada imamo veća očekivanja. Imamo očekivanje da će se u narednom periodu mnogo više baviti onim što je uloga parlamenta“, rekla je Kalajdžić. 

Istraživačica Udruženja građana i građanki “Zašto ne” Amina Izmirlić Ćatović kazala je da u Bosni i Hercegovina ne postoji politika otvorenosti i odgovornosti.  

“Imamo veliki jaz u otvorenosti između različitih institucija, ne možemo govoriti o tome da postoji politika otvorenost koja se primjenjuje“, navela je Izmirlić Ćatović. 

Istakla je da je za uspostavljanje odgovornosti i otvorenosti institucija neophodna povoljna politička klima. 

“Situacija u Bosni i Hercegovini u prethodnom mandatu bila je složena. Susretali smo se s opstrukcijama, ali i blokadama zakonodavne i izvršne vlasti. Za neke promjene i izgradnju odgovornosti i otvorenosti trebala bi nam neka povoljna politička klima, a naredni izbori su potencijalna šansa. Za to je potrebna politička volja i sprema, da se krene u izradu propisa koji su jasni i razumljivi i koji će se prvenstveno primjenjivati“, poručila je Izmirlić Ćatović. 

Programska menadžerica “Metamorfozis” fondacije iz Sjeverne Makedonije Mila Josifovska Danilovska istakla je da je jedan od osnovnih preduslova za ostvarivanje prava građana povećanje povjerenja u institucije, odnosno veća odgovornost institucija. 

“Zahvaljujući našim aktivnostima na ovom projektu, Vlada je odlučila da reguliše i promoviše institucionalnu otvorenost kroz posebnu strategiju. Za razliku od ostalih zemalja, Sjeverna Makedonija je za sada jedina zemlja koja je donijela tu odluku, što je za nas veliko dostignuće“, pojasnila je Josifovska Danilovska. 

Ona je navela da je Strategiju prepoznala i Evropska komisija u svom izvještaju kao “jedan od glavnih stubova reforme javne uprave“. Ipak, Josifovska Danilovska ističe da je evidentna stagnacija u sprovođenju ove strategije i da polovina aktivnosti nije ispunjena. 

“Naša preporuka je da se ova strategija produži i prilagodi društvenom kontekstu i političkim uslovima“, kazala je Josifovska Danilovska. 

Ona se usaglasila da je politička volja bitan faktor za funkcionalnu javnu upravu te da je bitno i prepoznavanje dobrih praksi prethodnih saziva vlasti i njihova implementacija u budućnosti.