Dezinformacije brzo putuju

Kriza sa dezinformacijama u medijskom prostoru zemalja regiona nije počela sa COVID-19 pandemijom, ali ju je pandemija pogoršala, poručeno je sa prvog panela konferencije Evropske unije i Zapadnog Balkana “Medijska pismenost i borba protiv dezinformacija u vrijeme pandemije”. Konferenciju su zajednički organizovali Udruženje iz BiH Zašto ne ispred SEE Check mreže, Asocijacija srednjoškolaca u BiH i Evropska unija, a u okviru projekta “Ne klikam u prazno”  kojeg finansira EU u cilju osnaživanja medijske pismenosti mladih.

U okviru konferencije održane su tri panel diskusije, organizovane online iz tri grada (Brisela, Sarajeva i Banja Luke) o temama koje se tiču medijske pismenosti, provjere činjenica i dezinformacija sa fokusom na pandemiju u ovoj oblasti.

Na otvaranju su govorili šef diplomatije Evropske unije, Josep Borrell; ambasador EU u Bosni i Hercegovini, Johann Sattler i direktor organizacije “Zašto ne”, Darko Brkan. Borrell je u uvodnom izlaganju istakao važnost rada organizacija za provjeru činjenica i njihovih partnera u raskrinkavanju dezinformacija na Zapadnom Balkanu. 

EU u BiH već par godina sarađuje sa zajednicom fact-checkera u zemlji, koji su u samoj srži globalne borbe protiv dezinformisanja” rekao je ambasador Sattler.

Na prvom panelu, kojeg je moderirala Jelena Berković iz Gonga (Hrvatska), učešće su uzeli Radmila Šekerinska, ministrica odbrane Sjeverne Makedonije; Tonino Picula, član Evropskog parlamenta; Mikko Salo iz fact-checking organizacije Faktabaari (Finska); Gjeraqina Tuhina, novinarka Radija Slobodna Evropa i Anna-Katharina Messmer, medijska ekspertica iz Berlina (Njemačka).

Ministrica Šekerinska je govorila o izazovima koje je njeno Ministarstvo iskusilo kada je kampanja dezinformacija bila usmjerena na napore da se pridruživanje Evropskoj uniji i NATO savezu vrati na agendu u toj zemlji. 

Dvije su žrtve [širenja dezinformacija]: slobodni mediji i povjerenje u institucije,” rekla je ministrica Šekerinska.

Kao odgovor na takve kampanje, navela je apsolutnu transparentnost institucija, kojom se vraća povjerenje građana.

Član EP-a Tonino Picula se učesnicima obratio snimljenom porukom, u kojoj je naglasio štetni uticaj dezinformacija na demokratske procese, i to ne samo u Evropskoj uniji.

Kovid je izazov ne samo za zdravlje i ekonomiju – demokratija je u pitanju” poručio je Picula.

Picula je također naveo kako su dezinfromacije o Evropskoj uniji stizale brže od pomoći Unije zemljama regiona, što se primijetilo u medijskom izvještavanju o tome u različitim političkim centrima regiona.

 

Mikko Salo je govorio o finskom iskustvu u borbi protiv dezinformacija. Naveo je obrazovni sistem Finske kao pozitivan primjer pristupu medijskom opismenjavanju mladih.

“[Medijsko] obrazovanje mora početi što ranije, čim osoba dobije svoj prvi uređaj” rekao je Salo.

“Slobode izražavanje ne nedostaje na Zapadnom Balkanu, ali nedostaje tačnosti” rekla je Gjeraqina Tuhina. Pojasnila je kako većina medija zavisi od oglašavanja, a novac za oglašavanje, opet, kontroliše politika.

Ljudi odgovorni za nedostatak medijskih sloboda su sagovornici u Briselu” poručila je Tuhina.

Kao jedan od glavnih izazova u borbi protiv dezinformacija, Anna-Katharina Messmer je navela “slučajno izlaganje medijskom sadržaju”.

Ljudi ne traže nužno vijesti na pametnim telefonima, ali su izloženi vijestima zbog dijeljenja sadržaja ili zbog plaćenih sadržaja. Dezinformacija je samo vrh ledenog brijega” rekla je. 

Messmer je naglasila i značaj obrazovanja odraslih u sferi medijske pismenosti. 

“Radi se o pomaganju ljudima da filtriraju poplavu informacija.”

 

Snimak cijele sesije dostupan je na linku ispod:

Poziv za webinar “Digitalna zaštita i sigurnost”

Udruženje građana “Zašto ne” organizira webinar na temu “Digitalna zaštita i sigurnost” u sklopu regionalnog projekta...

Amra Hasanović

Poziv za webinar “Suprotstavljanje dezinformacijama”

Udruženje građana “Zašto ne” organizira webinar na temu “Suprotstavljanje dezinformacijama” u sklopu regionalnog projekta “Akcelerator medijske pismenosti”. Webinar će se održati 24. novembra...

Amra Hasanović

Umjesto da se više otvaraju prema građanima/kama, lokalne samouprave u BiH sve zatvorenije

Druga godina istraživanja otvorenosti svih jedinica lokalnih samouprava u BiH, pokazuje da su ove institucije veoma zatvorene prema građanima/kama naše zemlje, i umjesto unapređenja stanja pojedine...

Danira Karović